Ranohrišćanskaarhitektura i uopšte hrišćanska umetnost, odnosno ni jedan od njenih objekta, nije stariji od 200-tegodine. Pre cara Konstantina Rim nije bio svetište hršćanai hrišćanstvo u početku nije imalo nikakvih verskih građevina.

Do tada se radilo opromenama u okviru jednog istog shvatanja međutim sada se radi o promeni samogtog shvatanja. U vreme pojavljivanja hrišćanstva kovitlao se tu začarani krugkoji je razorno delovao kao točak koji se ne može zaustaviti. Rob je biopotpuno nezainteresovan za rad. U vreme invanzije varvarskih plemena rimskavelika država se raspala. Formira se feudalni sistem kada je kmet imao više sloboda.Od 5. vekapa sve do 10. veka veka traje doba naturalneprivrede; proizvede se – potroši se sve! Nepostoje rezerve i viškovi. Osnovneideje koje je donelo hrišćanstvo su bile opasne i strane robovlasničkom društvu. Skupovihrišćana su u prvo vreme bili tajni, oni su bili proganjani i skrivali su se iorganizovali u katakombama. Hrišćanstvo je imalo izvesnih manjkavosti- ekonomskoizjednačavanje se vrši u proizvodnji ali ne i u potrošnji, u raspodeli rad nijeimao udela. Drugi negativni momenat jeste što je ta ideologija bila preneta nareligioznu osnovu. Hrišćanstvo je počelo da stagnira- verovati znači prihvatitidogme, i dokazati dogme ali nikako ih ne opovrgavati.

Isključivanjem racionalnekontrole hrišćanstvo je otišlo ka sholastičkom učenju- ovo je krajnje suprotnosa svetom antičkim gde su se razvijala različita pa i suprotna mišljenja. Bogje daleko i nije tako blizu kao kod Grka- hrišćanstvo jeste krajnjepesimističko. Približiti se Bogu može se samo odricanjimau ovome svetu. Hrišćanstvo je dualistička ideologija U Antičkom svetu postojiizraz za dobro i lepo ujedno. Ljudska figura je postala centar pažnje u grčkomsvetu. Sve što postoji među ljudima postoji i među Bogovima. Na metopama nerazlikujemo Bogove od ljudi i samo neki od atributa nam ukazuju na to.

Ranohrišćanska umetnost zapravoje započela u katakombama. Hrišćani, kojima je vera bila zabranjena, sakrivali su seu podzemlju rimskih katakombi, gde su spojili svoje potrebe propoviedanja novevere i sahranjivanja mrtvih u grobnice i svetišta. Katakombe su se sastojale od tesnih hodnika u čije su se zidoveusecale niše, u koje su se smeštali ostaci tela, a zatvarale se kamenimpločama. Isprva su katakombe imale i nadzemni deo u vidu dvorišta sa tremom,sobe za zajedničku ishranu, ali sa pojačanim progonom hršćanstva u 3. veku katakombe su ostale beznadzemnih delova.

Skulpture i slike koje su očuvane u katakombama rađene su u manirigrčko-rimskih mitoloških prikaza.

Postepeno se hrišćanstvoizdvojilo iz brojnih istočnjačkih kultova, koji su istovremeno postojali u Rimu, i nametnulo se kaodominantna religija. Godine 313. car Konstantin je objavio hrišćanstvo kao državnu religiju, a 346. g., nakon edikta o potpunom ukidanju poganstva Crkva postaje sve moćnija.

Hrišćani zauvek napuštajukatakombe i počinju graditi crkve koje se baziraju na rimskim i grčkim bazilikama. Hrišćani nisu hteli da upotrebljavaju paganske građevine za svojemolitve i graditi slične pa su zbog toga prilagodili oblike bazilike za svojepotrebe. Ovakova bazilika dobija ceo red karakterističnih elemenata.

Pre cara Konstantina bilo je manjih sakralnih prostora- odaja u privatnim kućama kod bogatih hrišćana ukrugu katakombi ili ispod zemlje najrazličitijih oblika.Posle pobede Konstantina nad Maksencijem on je odmah počeo da gradi hrišćansku veliku crkvu sa petstaza (koje su u srednjem veku nazvani brodovima) i transeptom kao prostorbazilike organizovan je prema zahtevu da se na jednom mestu skupi mnogo ljudi ida se njihovo kretanje usmeri prema oltaru, koji je smešten ispred apside. Dakle, zadržani su izduženi glavni i bočni brodovi, drvenakonstrukcija krova, a veliki prostor je ritmiziran stupovima i lukovima. Osnovibazilike se dodaje transept. Uprkos požarima i pregrađivanju još uvek se možerekonstruisati pratip petobrodne konstantinove carske bazilike jedine građevinehrišćanskog ranog razdoblja u novonastalom obliku da bi tumačila prostorne iarhitektonske odnose ranohrišćanskih zdanja. Ako sledimo trag uništenihstruktura ovakvih građevina možemo zapaziti razlike od rimskog hrama. Ovagrađevina nastala je kao sinteza dvorane za skupove, hrama i privatne kuće. Onaima izvore i u carskim paganskim bazilikama koje su građene pre više od stogodina ali one imaju ulaze sa bočne strane dok je hrišćanska bazilika podužnoorijentisana i u nju se ulazi preko dvorišta koje ima atrijum sa peristilom.Ova paganska bazilika je jedinstveno pogodan model za crkve Konstantinovog vremena jer je u njoj bila sjedinjena prostorna unutrašnjostkoju je zahtevao hrišćanski ritual i asocijacije koje su izražavaleprivilegovani položaj hrišćanstva kao nove državne vere. Ona je bila nešto više od dvorane zaskupove i predstavljala je sveti dom Boga i nastavljala je nanekadašnje hramove Rimskog carstva.To je unutrašnji prostorkoji određuje njegov spoljašnji sklop.Stupovi su smešteni isključivo uunurtašnjosti objekta. Ne zna se dali su takove građevine bile spolja i kako subile ukrašene no dozvoljavamo da su bile ukrašene mozaicima i skromnijim plastičnim ukrasima. Srednji brod i transept suiste veličine i oba se nalaze pod dvovodnim krovom.Bočni brodovi su podjednovodnim krovovima. Neposredno iznad ovog krova su postavljeni okrugliprozori koji uvode osvetljenje u unutrašnjost objekta. Celokupni prostor iobjekat više liči na carsku salu nego na paganski hram. Transept je bitan deokonstantinovih građevina i može da bude i obitavalište nekog mučenika. On senalazi između statičnog neba apside i svetog zemaljskog puta vernika koji jeoličen naosom. Kroz zapadne portale vernici se kreću kroz odaje koje se redajukroz pet brodova, do trijumfalnog luka (između podužnog i poprečnog prostora) ida bi se tamo poklonio Hristu i svome episkopu. U novom monarhijskom uređenjucar je zamanik Hristov na zemlji. Iako se svim trima velikim i raskošnimKonstantinovim bazilikama izgubio trag postepeno se i uvek rekonstruišu detaljikoji se odnose na dekoracije i arhitektonsko slikarstvo.

Postoje i retki primericrkava kružnih osnova koje nad jezgrom imaju kupolu, a uokolo kupole je prstenasti prostor prekriven obličastimsvodom („Sta Constanza“, Rim).

Nova arhitektura svelikim zidnim površinama zahteva novu slikarsku dekoraciju te se bujno razvijazidni mozaik. Obilato se koriste kockice od raznobojne staklene paste ipozlata, tako da cela površina slike treperi. U 5. veku antički uzori uprikazivanju su prevladani i npr. Hrist (koji je u početku prikazivan kao mitski golobradi Orfej ili Hermes), dobiva nove atribute– Oreola, krsta, svečanu odeću, a menjase i način prikazivanja.

• Oktobar 2010 [29]

• Smesne price [2] 
• Moda [4] 
• Arhitektura [5] 
• Kultura [1] 
• Istorija [14] 
• Vicevi [3] 

• Vinca-slike
• Odeca-slike
• Obuca-slike
• Stari vek
• Praistorija
• Lepenski vir
• Kultura Vince
• Vicevi o Perici
• Smesne price sa poukama
• Kultura