Ranohrišćanskaarhitektura i uopšte hrišćanska umetnost, odnosno ni jedan od njenih objekta, nije stariji od 200-tegodine. Pre cara Konstantina Rim nije bio svetište hršćanai hrišćanstvo u početku nije imalo nikakvih verskih građevina.

Do tada se radilo opromenama u okviru jednog istog shvatanja međutim sada se radi o promeni samogtog shvatanja. U vreme pojavljivanja hrišćanstva kovitlao se tu začarani krugkoji je razorno delovao kao točak koji se ne može zaustaviti. Rob je biopotpuno nezainteresovan za rad. U vreme invanzije varvarskih plemena rimskavelika država se raspala. Formira se feudalni sistem kada je kmet imao više sloboda.Od 5. vekapa sve do 10. veka veka traje doba naturalneprivrede; proizvede se – potroši se sve! Nepostoje rezerve i viškovi. Osnovneideje koje je donelo hrišćanstvo su bile opasne i strane robovlasničkom društvu. Skupovihrišćana su u prvo vreme bili tajni, oni su bili proganjani i skrivali su se iorganizovali u katakombama. Hrišćanstvo je imalo izvesnih manjkavosti- ekonomskoizjednačavanje se vrši u proizvodnji ali ne i u potrošnji, u raspodeli rad nijeimao udela. Drugi negativni momenat jeste što je ta ideologija bila preneta nareligioznu osnovu. Hrišćanstvo je počelo da stagnira- verovati znači prihvatitidogme, i dokazati dogme ali nikako ih ne opovrgavati.

Isključivanjem racionalnekontrole hrišćanstvo je otišlo ka sholastičkom učenju- ovo je krajnje suprotnosa svetom antičkim gde su se razvijala različita pa i suprotna mišljenja. Bogje daleko i nije tako blizu kao kod Grka- hrišćanstvo jeste krajnjepesimističko. Približiti se Bogu može se samo odricanjimau ovome svetu. Hrišćanstvo je dualistička ideologija U Antičkom svetu postojiizraz za dobro i lepo ujedno. Ljudska figura je postala centar pažnje u grčkomsvetu. Sve što postoji među ljudima postoji i među Bogovima. Na metopama nerazlikujemo Bogove od ljudi i samo neki od atributa nam ukazuju na to.

Ranohrišćanska umetnost zapravoje započela u katakombama. Hrišćani, kojima je vera bila zabranjena, sakrivali su seu podzemlju rimskih katakombi, gde su spojili svoje potrebe propoviedanja novevere i sahranjivanja mrtvih u grobnice i svetišta. Katakombe su se sastojale od tesnih hodnika u čije su se zidoveusecale niše, u koje su se smeštali ostaci tela, a zatvarale se kamenimpločama. Isprva su katakombe imale i nadzemni deo u vidu dvorišta sa tremom,sobe za zajedničku ishranu, ali sa pojačanim progonom hršćanstva u 3. veku katakombe su ostale beznadzemnih delova.

Skulpture i slike koje su očuvane u katakombama rađene su u manirigrčko-rimskih mitoloških prikaza.

Postepeno se hrišćanstvoizdvojilo iz brojnih istočnjačkih kultova, koji su istovremeno postojali u Rimu, i nametnulo se kaodominantna religija. Godine 313. car Konstantin je objavio hrišćanstvo kao državnu religiju, a 346. g., nakon edikta o potpunom ukidanju poganstva Crkva postaje sve moćnija.

Hrišćani zauvek napuštajukatakombe i počinju graditi crkve koje se baziraju na rimskim i grčkim bazilikama. Hrišćani nisu hteli da upotrebljavaju paganske građevine za svojemolitve i graditi slične pa su zbog toga prilagodili oblike bazilike za svojepotrebe. Ovakova bazilika dobija ceo red karakterističnih elemenata.

Pre cara Konstantina bilo je manjih sakralnih prostora- odaja u privatnim kućama kod bogatih hrišćana ukrugu katakombi ili ispod zemlje najrazličitijih oblika.Posle pobede Konstantina nad Maksencijem on je odmah počeo da gradi hrišćansku veliku crkvu sa petstaza (koje su u srednjem veku nazvani brodovima) i transeptom kao prostorbazilike organizovan je prema zahtevu da se na jednom mestu skupi mnogo ljudi ida se njihovo kretanje usmeri prema oltaru, koji je smešten ispred apside. Dakle, zadržani su izduženi glavni i bočni brodovi, drvenakonstrukcija krova, a veliki prostor je ritmiziran stupovima i lukovima. Osnovibazilike se dodaje transept. Uprkos požarima i pregrađivanju još uvek se možerekonstruisati pratip petobrodne konstantinove carske bazilike jedine građevinehrišćanskog ranog razdoblja u novonastalom obliku da bi tumačila prostorne iarhitektonske odnose ranohrišćanskih zdanja. Ako sledimo trag uništenihstruktura ovakvih građevina možemo zapaziti razlike od rimskog hrama. Ovagrađevina nastala je kao sinteza dvorane za skupove, hrama i privatne kuće. Onaima izvore i u carskim paganskim bazilikama koje su građene pre više od stogodina ali one imaju ulaze sa bočne strane dok je hrišćanska bazilika podužnoorijentisana i u nju se ulazi preko dvorišta koje ima atrijum sa peristilom.Ova paganska bazilika je jedinstveno pogodan model za crkve Konstantinovog vremena jer je u njoj bila sjedinjena prostorna unutrašnjostkoju je zahtevao hrišćanski ritual i asocijacije koje su izražavaleprivilegovani položaj hrišćanstva kao nove državne vere. Ona je bila nešto više od dvorane zaskupove i predstavljala je sveti dom Boga i nastavljala je nanekadašnje hramove Rimskog carstva.To je unutrašnji prostorkoji određuje njegov spoljašnji sklop.Stupovi su smešteni isključivo uunurtašnjosti objekta. Ne zna se dali su takove građevine bile spolja i kako subile ukrašene no dozvoljavamo da su bile ukrašene mozaicima i skromnijim plastičnim ukrasima. Srednji brod i transept suiste veličine i oba se nalaze pod dvovodnim krovom.Bočni brodovi su podjednovodnim krovovima. Neposredno iznad ovog krova su postavljeni okrugliprozori koji uvode osvetljenje u unutrašnjost objekta. Celokupni prostor iobjekat više liči na carsku salu nego na paganski hram. Transept je bitan deokonstantinovih građevina i može da bude i obitavalište nekog mučenika. On senalazi između statičnog neba apside i svetog zemaljskog puta vernika koji jeoličen naosom. Kroz zapadne portale vernici se kreću kroz odaje koje se redajukroz pet brodova, do trijumfalnog luka (između podužnog i poprečnog prostora) ida bi se tamo poklonio Hristu i svome episkopu. U novom monarhijskom uređenjucar je zamanik Hristov na zemlji. Iako se svim trima velikim i raskošnimKonstantinovim bazilikama izgubio trag postepeno se i uvek rekonstruišu detaljikoji se odnose na dekoracije i arhitektonsko slikarstvo.

Postoje i retki primericrkava kružnih osnova koje nad jezgrom imaju kupolu, a uokolo kupole je prstenasti prostor prekriven obličastimsvodom („Sta Constanza“, Rim).

Nova arhitektura svelikim zidnim površinama zahteva novu slikarsku dekoraciju te se bujno razvijazidni mozaik. Obilato se koriste kockice od raznobojne staklene paste ipozlata, tako da cela površina slike treperi. U 5. veku antički uzori uprikazivanju su prevladani i npr. Hrist (koji je u početku prikazivan kao mitski golobradi Orfej ili Hermes), dobiva nove atribute– Oreola, krsta, svečanu odeću, a menjase i način prikazivanja.

Sumeri spadaju u prvu visokorazvijenu civilizaciju nastalu oko4.000. godina p. n. e. na području južne Mesopotamije. Poreklo Sumera nije utvrđeno, ali preovladava mišljenje da su se doselilisa severa i pomešali se sa domorodim stanovništvom.

U drugoj poloviničetvrtog milenijuma p. n. e. nastali su u Sumeru prvi gradovi-države. Najpoznatiji subili Uruk, Ur, Kiš, Nipur i Lagaš. Načelu svakog grada nalazio se vladar zvan ensi (upravljač) ili lugal (veliki čovek). On je bio vrhovni sveštenik koji je u ime zajednice komunicirao s bogovima. Ovde ovisumerskigradovi predstavljaju nezevisne gradove- države za razliku od onogašto se dogodilo u Egiptu zahtevi za lokalnu autonomiju i težnje u pravcu razbijanja odnoseprevagu nad potrebom za državnim jedinstvom.

Središte grada bio je hramski kompleks s dominirajućom građevinom četvorougaone osnove zigurat – najkarakterističnije arhitektonsko ostvarenje u Sumeru, na čijem se vrhu nalazio grad posvećen glavnom gradskombožanstvu, a služio je i kao zvezdarnica. Zigurat je veštački stvoren glinasti brežuljek poduprt zidovima odnepečene opeke u geometrijskim oblicima i on se uzdižena nekolikoterasastih zaravni. Na najpoznatijem ziguratu u Uruku dugo belo stepeništepenjalo se prema vrhu građevine stvarajući tako utisak vernicima da se penju kanebu. Za razliku od egipatskih piramida i njihovom posmrtnom funkcijom zigurat je imao da poslužikao ogromni oltar i trebao je da omogući silazak božanstva sa neba i da ovdeboravi

Najčuveniji međuziguratima bila je Vavilonska kula^[1] ali je ona u potpunostirazorena ali jedan mnogo stariji primerak sagrađen je pre 3.000 godine p. n. e.prema tome je nekoliko vekova stariji od prvih piramida i sačuvao se u Varkimestu gde se nalazio sumerski grad Uruk. To je breg čije su strane pojačanemesivnom oplatom od opeke i položene su u kosini a dižu se do visine od 12metara. Svetište je nazvano „Beli hram“ jer je bilo od okrečenih opeka.Zidovi su rasčlanjeni ispustima i udubljenjima i odaju monumantalnu građevinu..Glavna prostorije ili cela u kojoj se prinose žrtve pred statuom boga je uskadvorana koja se pruža čitavom dužinom hrama i ima niz manjih prostorija sastrane Glavni ulaz nije na jednoj od užih strana kako bi se to očekivalo takoda vernik da bi ušao u ćelu morao da obiđe što više uglova^[1]. Put koji m je išlaprocesija podseća na spiralu. Ovakav prilaz u lomljenoj osi je osnovnakarakteristika mesopotamske verske arhitektura. Tokom sledećih perioda zigurat je bio tako razrađen daliči na kulu tako da se građevina uzdiže na nekoliko spratova. Slika boga kojemje bio posvećen Beli hram je izgubljena a to je verovatno bio Anu bog neba.

U sumerskimgradovima-državama sve zemaljsko smatrano je vlasništvom bogova. Najviše zemljepripadalo je vladaru, a zatim hramovima. Ostali stanovnici (seljaci, zanatlije)bili su samo korisnici zemlje. Stanovništvo se u osnovi dijelilo na vladajućisloj, u koji je uz vladara i vjerodostojnike spadalo svećenstvo i činovništvo,te na seljaštvo izanatlije. Robova je bilo malo i poticali su iz ratnih pohoda,a pripadali su isključivo vladaru ili hramovima.

Za izradu građevina stari Egipćanikoristili su trsku, drvo i nilsko blato. Krov jeravan ili zasvođen. Ponekad su umesto trske korišćene i asure koje su stavljane između drvenihnosača i dodatno ojačavane snopovima trske. Nilsko blato je mešano sa vodom iuz dodavanje peska, slame, raznih biljnih otpadaka, pravljen jećerpič, kojije u kalupima sušen do nedelju dana. Ćerpič je bio veoma čvrst, posebno onaj sadodatkom slame. Da bi se postizala stabilnost na spoljašnje zidove sudodavane niše i pilastri.

Elementi ugrađeni u arhitekturugrađevina su:

§ korniš

§ torus

§ hekeru friz

Torusi čine uglove konstrukcija, akorniš predstavljaju slobodni krajevi konstrukcije.

Od kamena se koristi krečnjak, a od novog carstva i peščar i granit, posebno za pragove, nadvratnici, zablokiranje prolaza u piramidama, za oplatu zidova,dovratnike, nekada lažna vrata, sarkofage.

Kamena se u arhitekturu uvodi od 1.dinastije, a prva građevina u celosti izgrađenaod kamena je Džoserova piramida, gde su od ćerpiča idrugih trošnih materijala, niše i pilastri.

Veliki kameni blokovi se koriste od 4dinastije i faraona Snofrua. Izbor alata i tehnike obrade zavisioje od vrsta kamena koji je korišćen. Za meki kamen (krečnjak, peščar) koristese bakarne testere uz dodatak abrazivnog kvarcnog peska ili dleta ili maljeviod drveta ili tvrdog kamena, a za tvrdi (granit, kvarcit, diorit) - maljevi, dleta i glačanje drvenim alatkama.

Pilon je uvek uz dve kule kosih spoljnih zidova nagnutnih ka unutra, između njihje kapija. Prva pojava pilona se vezuje za srednje carstvo, ali je ovo tipičnaforma novog carstva.

Dekoraciju pilona čini motivodražavanja harmonije kroz pobede nad neprijateljem. Fasadu pilona čine udubljenje za štapove za tegove. Ispred pilona je često obelisk ili statue vladara.

Obelisk je kameni stubac sa piramidalno oblikovanim vrhom koji se zove piramidion.

Drveni stubovi se javljaju u sakralnoj i u hramovskoj arhitekturi.

Hram je mesto iskazivanja poštovanjabogovima, mesto gde kralj održava maat.Palata i hram imaju ritualni značaj,paralela između arhitekture palate i hrama, izraz dnevnog političkog ireligijskog života elite.

Cilj jednostavnih predinastičkihsvetilišta u dinastičkom periodu su razvile dva osnovna tipa hrama:

§ hramovi za kult bogova

§ posmrtni hramovi

U ranodinastičkom periodu hramovibogova su manji i ne tako impresivni, mahom građeni od ćerpića i zato su retkoočuvani. Od novog carstva, kraljevski posmrtni haramovi su po obliku i funkcijislični hramovima bogova.

Hramovi su često međusobnopovezani alejom, a unovom carstvu su povezani sa palatom, okruženi su zidovima od čerpića i kamenasa nekoliko kapija. Orijentacija hrama je teorijskiistok-zapad, u praksi upravno na Nil. Osa kretanja hrama je pravac od ulaza uhram do svetilišta.

Razlikujemo sledeće delove hrama popravcu kretanja (najčešće u novom carstvu):

§ ulaz (kapija i pilon)

§ dvorište (obično sa tremom)

§ jedna ili dve hipostilne dvorane

§ predvorje

§ svetilište.

Hramovski kompleks uključuje još ipristanište, aleju sfingi i sveto jezero.

Modeli iz srednjegcarstva su kuće za dušu Ka. Primeri ove arhitekturesu kuće iz Amarne, vile iz 18. dinastije. Sastoje se iz centralnog dvorištaoko koga su grupisane druge pomoćne prostorije, spavaće sobe, ulaz nije biodirektno sa ulice, već se prvo nailazi na predvorje

Deir el Medina je radničko naselje sagrađeno u 18. dinastiji sa tipskimgrađevinama. Sastoje se od jedne prostorije čija namena nije jasna, mogla jeslužiti za kult ili spavanje, potom sledi glavna soba, pa spavaća soba, ispodpoda je neka vrsta ostave, pa kuhinja (bez tavanice) koja se naslanja na zidnaselja. Ispod zida naselja postoji još jedan podrum.

Grobnica jemesto posmrtnog kulta vlasnika grobnice i eventualno drugih članova njegoveporodice, a u nekim periodima i šireg domaćinstva. Takođe je i mesto koje delijedan od drugog sveta, prebivalište pokojnika, koje sadrži sve što obezbeđujezadovoljenje potreba na drugom svetu. Grob i grobnica obezbeđuje zaštitu tela.

Telo koje je bilo mumificirano ili prikazipokojnika su neophodni za Ka. Ka ježivotni element, energija. U sebi čuva sve ljudske osobine i to je besmrtnasnaga čoveka, koja traži materijalnu podlogu, koja je otelotvorena u mumiji, skulpturi, reljefu. IMa zaštitničku ulogu. Ka je neraskidivovezana za čoveka i ne napušta ga posle smrti.

Osnovne potrebe pokojnika sezadovoljavaju dnevnim, koji se prinose u okviru dnevno obavljanogposmrtnog kulta itrajnim prilozima koji predstavljaju inventargrobnice.Potrebe pokojnika se mogu zadovoljiti na više načina i po pravilu istovremeno:konkretnim prilozima, predstava pokojnika za žrtvenim stolom, predstavljanjeili imenovanje priloga u žrtvenim listama, prikaz priloga u okviru scena udekoraciji grobnica, modeli priloga.

Obezbeđivanje održavanja kulta se možeostvariti i na magijski način i to pomoću prikaza kulta ineophodnih predmeta, modelima kultnog prostora i predmeta.

Prve grobnice su bile mastabe - grobnice ukopane u zemlju sakarakterističnom trapezastom humkom na površini. Podzemni deo se sastojao izmanje ili više komplikovanog lavirinta - bar dve grobne prostorije - prava ilažna. To se radilo u pokušaju da se zaštiti od pljačkaša grobova, koji supostojali i u to vreme. Često je skulptura preminulog uzidavana u nišu u zidusa prorezom za oči da bi mogla da posmatra eventualne uljeze. Postavljanjemviše mastaba jednu na drugu je nastala prva stepenasta piramida - grobnica kralja Zoseraili Džozera, izgrađena oko 2500.g.p. n. e. Ona jeveoma značajna sa stanovišta istorije umetnosti jer nam je poznat njengraditelj - prvi umetnik čije je ime zabeleženo. Zvao se Imhotep. Manje od jednog veka kasnije počeloje zlatno doba piramida. U kompleksu u Gizi kod Kaira između 2570. i 1500. suizgrađene najmonumentalinije piramide u istoriji. Najveća i najstarija jeKeopsova piramida još Starom veku proglašena jednim od [[Velike piramide|sedamsvetskih čuda]. Kompleks čine i Kefrenova i Mikerinova piramida. Piramide subile obložene uglačanim kamenom sa pozlaćenim vrhovima. Ta obloga se sačuvalajoš samo na Kefrenvoj piramidi. U kompleksu su se nalazili hramovi i palate ačuvala ga je velika Sfinga.

Tokom Srednjeg carstva, usled opštedekadencije, ni grobnice se više ne prave monumentalno, a tokom Novog ukopanesu u stenu.

Grobnica kraljice Hatšepsut oko 1480. godine p.n. e. (Deir-el-Bahari, Egipat), sagrađena je uz kamenu liicu sa trikamena dvorišta sa kolonadama ipovezana rampama, kojasu vodila do male kultne prostorije ukopane u steni. Ovaj izuzetni spoj prirodei arhitekure podseća na komplekse iz Starog carstva, kao što je kompleks u Gizi, alise ovde umesto piramide nalazi breg.

Amonov hram u Luksoru,1390-1260.godine p. n. e. posvećen Amonu,njegovoj ženi Mut isinu Khonsuu. Hramje zidan više od jednog veka, a počeo je da ga gradiAmenhotep III. Kroz masivnu kapijuulazi se u prvo dvorište, zatim kroz dvoranu sa stubovima (hipostil) udrugo dvorište, pa u još jednu hipostilnu dvoranu, pa tek onda u hram. Čitavkompleks je zaštićen od spošašnjeg sveta debelim zidom i ostavlja utisakmističnog i zastrašujućeg.

Tutankamonova grobnica, (oko1360. godine p. n. e.) nalazi se u dolini kraljeva, u Luksoru. Pronađena neopljačkana 1922. godinei jedina je faraonska grobnica otkrivenau prvobitnom stanju.

Može se izdvojiti pet osnovnih tipovagrobnice, a to su grobna jama, mastaba, piramida, grobnice u steni,građena kapela.

Grobna jama je jednostavna, javlja sevrlo rano i pokazuje neke elemente arhitekture. Grobne jame su zidane,a zidovi su obloženi drvetom.

Mastabe postaju forme grobnice koja sekoristi za privatna lica početkom starog cartva. Imaju tri bitna elementa

§ Nadzemnu strukturu koji po

                                           ARHITEKTURA

Arhitektura u užem smislu je nauka i umetnost planiranja iizgradnje zgrada, dok se za uređenje krajolika čiji deoje i okolina brine se pejzažna arhitektura. Čovek koji se ozbiljno baviarhitekturom zove searhitekta. Pojam "arhitektura" koristi se i za opšti ustroj složenihstvari, npr. informatička arhitektura. Takođe se koristi za proizvode arhitektonske djelatnosti, npr. arhitektura Novog Beograda.)

                                       Istorija arhitekture

Najstariji teksto toj grani ljudske djelatnosti jest De Architectura latinskogautora Vitruvija, koji kaže da se arhitektura zasniva na skladu iravnoteži tri načela: Ljepote (Venustas), Čvrstine (Firmitas) iKorisnosti (Utilitas).

§ Praistorija

§ Egipatska arhitektura

§ Sumerska arhitektura

§ Persijska arhitektura

§ Antička Grčka

§ Antički Rim

§ Ranohrišćanskaarhitektura

§ Romanika

§ Gotika

§ Renesansa

§ Barok

§ Klasicizam

§ Istorizam

§ Secesija

§ Moderna

§ Postmoderna

Određeni pojmovise stalno ponavljaju i na nov način realizuju pri projektovanju građevina,nezavisno od stila i epohe.

§ Prostor: Definicija, dimenzije, položaj, realizacija iformalno oblikovanje prostora su najbitniji zadatak arhitekture.

§ Forma: Oblik arhitektonskog dela, njegova skica, forma iveličina, su aspekti koji nisu jednostavno izvedeni iz funkcije. Nacrt nikadanije direktna posledica zadanih parametara. Tu postoji uvek komponenta estetskei formalne organizacije. Kako će građevina izgledati iz određenog ugla? Kojeboje i materijali su najpogodniji? Sve ovo leži u domenu projektanta-umetnika.

§ Funkcija: Dobro funkcionisanje jedne građevine je osnovnasvrha arhitekture. Ovo podrazumeva tehničko funkcionisanje arhitektonskog delau praksi, ali i estetske i druge funkcije koje ono treba da ispuni. Arhitekturaje jedna od retkih umetnosti (uz dizajn), koja pored estetske vrednosti ima i upotrebnuvrednost, i stoji uvek na razmeđi umetnosti i funkcije.

§ Poruka: Nacionalna biblioteka Francuske ima formu 4zaklopljene knjige i time daje poruku o svojoj nameni. Komanda Ratnogvazduhoplovstva u Zemunu podseća na avion i takođe daje poruku o svojojfunkciji.

§ Veza sa okolinom: Idealizovan primer arhitekture je nacrt građevine,koji se na više načina može uklopiti u svoju realnu okolinu. Ovo se postiže, naprimer: različitim formama, izborom boja i materijala.

§ Značenje: Svaka građevina ima individualni iskaz i karakter,koji se pokazuje kroz oblik, funkciju ili organizaciju.

§                                            

Arhitektura dodirujemnoga područja - matematiku, razne umetnosti, tehnologiju, zanate, društvene nauke, politiku itd. Filozofija je posebno popularna - štaviše, čestose spominje "filozofija" arhitekte kad se govori o njegovim metodama. Racionalizam, empirizam, strukturalizam, poststrukturalizam i fenomenologija neke su filozofske škole koje suuticale na arhitekturu.

Razlika između arhitekture i građevinarstva često je bila predmet kontroverze. Nikolaus Pevsner, evropski istoričar iz prve polovine 20. vijeka, rekao je: "Garažaza bicikle je građevina, katedrala u Linkolnu je arhitektonsko djelo".Danas je razlika prilično nejasna. Bernard Rudofski je u slavnom djelu"Arhitektura bez arhitekata" svrstao u arhitekturu čitav nizgrađevina koje su oblikovali amateri. Što se više vraćamo u prošlost, to jeveće slaganje oko onoga što spada u arhitekturu, s obzirom da vrijeme izoštrirazlike.

Ako poput Vitruvija smatramo da je arhitektura sva dobra izgradnja, znači li to da lošaarhitektura ne postoji? Kako bi se problem riješio, pogotovo s obzirom naveliki broj građevina u današnjem svijetu, možemo definisati arhitekturu kaoono što rade arhitekte. Tako bi se naglasak stavio na razvitak arhitekture iarhitekata.

Ranije se smatralo kako je arhitektura umjetnost, a građevinainženjerstvo. Danas je takva podjela neodrživa, jer koliko je svaka građevinajedinstvena, toliko više dolazi do izražaja nužnost saradnje inženjera i arhitekata,koliko je važna čvrstoća i sigurnost građevine, toliko je bitna njenafunkcionalnost i estetika, a sve u svrhu korisnosti i uputrebljivosti kaokonačnog cilja. Danas se pojam arhitektura najviše odnosi na visokogradnju(zgradarstvo), dok je pojam građevina vezan za niskogradnju (mostogradnja,hidrotehnika, saobraćajnice i sl.). Građevinarstvo obuhvata i jednu i drugu.

Ako se, prema Radomiru Vukoviću (osnivaču časopisa KvadArt): "Dizajnrazlikuje od umetnosti u tome štoumetnik za svoje delo odgovara samo sebi, a dizajner sebi i naručiocu."(citat), onda se, prema Ranku Tomiću: "Arhitektura razlikuje od dizajna potome što dizajner za svoje delo odgovara sebi i naručiocu, a arhitekta sebi,naručiocu, korisniku i društvu." (citat). Ta se razlika vidi i po zakonimakoji pokrivaju područjegrađevinarstva.

Arhitekturaobuhvata veliko područje, od planiranja i izrade dijelova do izgradnje kuća,luka, gradova, pa i čitavih regija. Zato bismo je mogli podijeliti u ovesegmente:

§ urbanizam

§ vrste arhitekture

§ arhitektonski stilovi

§ istorija arhitekture

§ arhitektonske škole

§ slavne arhitekte

§ zaštitagraditeljskog nasleđa

• Oktobar 2010 [29]

• Smesne price [2] 
• Moda [4] 
• Arhitektura [5] 
• Kultura [1] 
• Istorija [14] 
• Vicevi [3] 

• Vinca-slike
• Odeca-slike
• Obuca-slike
• Stari vek
• Praistorija
• Lepenski vir
• Kultura Vince
• Vicevi o Perici
• Smesne price sa poukama
• Kultura