Humor,moda i jos mnogo toga.......

Za izradu građevina stari Egipćanikoristili su trsku, drvo i nilsko blato. Krov jeravan ili zasvođen. Ponekad su umesto trske korišćene i asure koje su stavljane između drvenihnosača i dodatno ojačavane snopovima trske. Nilsko blato je mešano sa vodom iuz dodavanje peska, slame, raznih biljnih otpadaka, pravljen jećerpič, kojije u kalupima sušen do nedelju dana. Ćerpič je bio veoma čvrst, posebno onaj sadodatkom slame. Da bi se postizala stabilnost na spoljašnje zidove sudodavane niše i pilastri.

Elementi ugrađeni u arhitekturugrađevina su:

§ korniš

§ torus

§ hekeru friz

Torusi čine uglove konstrukcija, akorniš predstavljaju slobodni krajevi konstrukcije.

Od kamena se koristi krečnjak, a od novog carstva i peščar i granit, posebno za pragove, nadvratnici, zablokiranje prolaza u piramidama, za oplatu zidova,dovratnike, nekada lažna vrata, sarkofage.

Kamena se u arhitekturu uvodi od 1.dinastije, a prva građevina u celosti izgrađenaod kamena je Džoserova piramida, gde su od ćerpiča idrugih trošnih materijala, niše i pilastri.

Veliki kameni blokovi se koriste od 4dinastije i faraona Snofrua. Izbor alata i tehnike obrade zavisioje od vrsta kamena koji je korišćen. Za meki kamen (krečnjak, peščar) koristese bakarne testere uz dodatak abrazivnog kvarcnog peska ili dleta ili maljeviod drveta ili tvrdog kamena, a za tvrdi (granit, kvarcit, diorit) - maljevi, dleta i glačanje drvenim alatkama.

Pilon je uvek uz dve kule kosih spoljnih zidova nagnutnih ka unutra, između njihje kapija. Prva pojava pilona se vezuje za srednje carstvo, ali je ovo tipičnaforma novog carstva.

Dekoraciju pilona čini motivodražavanja harmonije kroz pobede nad neprijateljem. Fasadu pilona čine udubljenje za štapove za tegove. Ispred pilona je često obelisk ili statue vladara.

Obelisk je kameni stubac sa piramidalno oblikovanim vrhom koji se zove piramidion.

Drveni stubovi se javljaju u sakralnoj i u hramovskoj arhitekturi.

Hram je mesto iskazivanja poštovanjabogovima, mesto gde kralj održava maat.Palata i hram imaju ritualni značaj,paralela između arhitekture palate i hrama, izraz dnevnog političkog ireligijskog života elite.

Cilj jednostavnih predinastičkihsvetilišta u dinastičkom periodu su razvile dva osnovna tipa hrama:

§ hramovi za kult bogova

§ posmrtni hramovi

U ranodinastičkom periodu hramovibogova su manji i ne tako impresivni, mahom građeni od ćerpića i zato su retkoočuvani. Od novog carstva, kraljevski posmrtni haramovi su po obliku i funkcijislični hramovima bogova.

Hramovi su često međusobnopovezani alejom, a unovom carstvu su povezani sa palatom, okruženi su zidovima od čerpića i kamenasa nekoliko kapija. Orijentacija hrama je teorijskiistok-zapad, u praksi upravno na Nil. Osa kretanja hrama je pravac od ulaza uhram do svetilišta.

Razlikujemo sledeće delove hrama popravcu kretanja (najčešće u novom carstvu):

§ ulaz (kapija i pilon)

§ dvorište (obično sa tremom)

§ jedna ili dve hipostilne dvorane

§ predvorje

§ svetilište.

Hramovski kompleks uključuje još ipristanište, aleju sfingi i sveto jezero.

Modeli iz srednjegcarstva su kuće za dušu Ka. Primeri ove arhitekturesu kuće iz Amarne, vile iz 18. dinastije. Sastoje se iz centralnog dvorištaoko koga su grupisane druge pomoćne prostorije, spavaće sobe, ulaz nije biodirektno sa ulice, već se prvo nailazi na predvorje

Deir el Medina je radničko naselje sagrađeno u 18. dinastiji sa tipskimgrađevinama. Sastoje se od jedne prostorije čija namena nije jasna, mogla jeslužiti za kult ili spavanje, potom sledi glavna soba, pa spavaća soba, ispodpoda je neka vrsta ostave, pa kuhinja (bez tavanice) koja se naslanja na zidnaselja. Ispod zida naselja postoji još jedan podrum.

Grobnica jemesto posmrtnog kulta vlasnika grobnice i eventualno drugih članova njegoveporodice, a u nekim periodima i šireg domaćinstva. Takođe je i mesto koje delijedan od drugog sveta, prebivalište pokojnika, koje sadrži sve što obezbeđujezadovoljenje potreba na drugom svetu. Grob i grobnica obezbeđuje zaštitu tela.

Telo koje je bilo mumificirano ili prikazipokojnika su neophodni za Ka. Ka ježivotni element, energija. U sebi čuva sve ljudske osobine i to je besmrtnasnaga čoveka, koja traži materijalnu podlogu, koja je otelotvorena u mumiji, skulpturi, reljefu. IMa zaštitničku ulogu. Ka je neraskidivovezana za čoveka i ne napušta ga posle smrti.

Osnovne potrebe pokojnika sezadovoljavaju dnevnim, koji se prinose u okviru dnevno obavljanogposmrtnog kulta itrajnim prilozima koji predstavljaju inventargrobnice.Potrebe pokojnika se mogu zadovoljiti na više načina i po pravilu istovremeno:konkretnim prilozima, predstava pokojnika za žrtvenim stolom, predstavljanjeili imenovanje priloga u žrtvenim listama, prikaz priloga u okviru scena udekoraciji grobnica, modeli priloga.

Obezbeđivanje održavanja kulta se možeostvariti i na magijski način i to pomoću prikaza kulta ineophodnih predmeta, modelima kultnog prostora i predmeta.

Prve grobnice su bile mastabe - grobnice ukopane u zemlju sakarakterističnom trapezastom humkom na površini. Podzemni deo se sastojao izmanje ili više komplikovanog lavirinta - bar dve grobne prostorije - prava ilažna. To se radilo u pokušaju da se zaštiti od pljačkaša grobova, koji supostojali i u to vreme. Često je skulptura preminulog uzidavana u nišu u zidusa prorezom za oči da bi mogla da posmatra eventualne uljeze. Postavljanjemviše mastaba jednu na drugu je nastala prva stepenasta piramida - grobnica kralja Zoseraili Džozera, izgrađena oko 2500.g.p. n. e. Ona jeveoma značajna sa stanovišta istorije umetnosti jer nam je poznat njengraditelj - prvi umetnik čije je ime zabeleženo. Zvao se Imhotep. Manje od jednog veka kasnije počeloje zlatno doba piramida. U kompleksu u Gizi kod Kaira između 2570. i 1500. suizgrađene najmonumentalinije piramide u istoriji. Najveća i najstarija jeKeopsova piramida još Starom veku proglašena jednim od [[Velike piramide|sedamsvetskih čuda]. Kompleks čine i Kefrenova i Mikerinova piramida. Piramide subile obložene uglačanim kamenom sa pozlaćenim vrhovima. Ta obloga se sačuvalajoš samo na Kefrenvoj piramidi. U kompleksu su se nalazili hramovi i palate ačuvala ga je velika Sfinga.

Tokom Srednjeg carstva, usled opštedekadencije, ni grobnice se više ne prave monumentalno, a tokom Novog ukopanesu u stenu.

Grobnica kraljice Hatšepsut oko 1480. godine p.n. e. (Deir-el-Bahari, Egipat), sagrađena je uz kamenu liicu sa trikamena dvorišta sa kolonadama ipovezana rampama, kojasu vodila do male kultne prostorije ukopane u steni. Ovaj izuzetni spoj prirodei arhitekure podseća na komplekse iz Starog carstva, kao što je kompleks u Gizi, alise ovde umesto piramide nalazi breg.

Amonov hram u Luksoru,1390-1260.godine p. n. e. posvećen Amonu,njegovoj ženi Mut isinu Khonsuu. Hramje zidan više od jednog veka, a počeo je da ga gradiAmenhotep III. Kroz masivnu kapijuulazi se u prvo dvorište, zatim kroz dvoranu sa stubovima (hipostil) udrugo dvorište, pa u još jednu hipostilnu dvoranu, pa tek onda u hram. Čitavkompleks je zaštićen od spošašnjeg sveta debelim zidom i ostavlja utisakmističnog i zastrašujućeg.

Tutankamonova grobnica, (oko1360. godine p. n. e.) nalazi se u dolini kraljeva, u Luksoru. Pronađena neopljačkana 1922. godinei jedina je faraonska grobnica otkrivenau prvobitnom stanju.

Može se izdvojiti pet osnovnih tipovagrobnice, a to su grobna jama, mastaba, piramida, grobnice u steni,građena kapela.

Grobna jama je jednostavna, javlja sevrlo rano i pokazuje neke elemente arhitekture. Grobne jame su zidane,a zidovi su obloženi drvetom.

Mastabe postaju forme grobnice koja sekoristi za privatna lica početkom starog cartva. Imaju tri bitna elementa

§ Nadzemnu strukturu koji po

• Oktobar 2010 [29]

• Smesne price [2] 
• Moda [4] 
• Arhitektura [5] 
• Kultura [1] 
• Istorija [14] 
• Vicevi [3] 

• Vinca-slike
• Odeca-slike
• Obuca-slike
• Stari vek
• Praistorija
• Lepenski vir
• Kultura Vince
• Vicevi o Perici
• Smesne price sa poukama
• Kultura