Humor,moda i jos mnogo toga.......

Sumeri spadaju u prvu visokorazvijenu civilizaciju nastalu oko4.000. godina p. n. e. na području južne Mesopotamije. Poreklo Sumera nije utvrđeno, ali preovladava mišljenje da su se doselilisa severa i pomešali se sa domorodim stanovništvom.

U drugoj poloviničetvrtog milenijuma p. n. e. nastali su u Sumeru prvi gradovi-države. Najpoznatiji subili Uruk, Ur, Kiš, Nipur i Lagaš. Načelu svakog grada nalazio se vladar zvan ensi (upravljač) ili lugal (veliki čovek). On je bio vrhovni sveštenik koji je u ime zajednice komunicirao s bogovima. Ovde ovisumerskigradovi predstavljaju nezevisne gradove- države za razliku od onogašto se dogodilo u Egiptu zahtevi za lokalnu autonomiju i težnje u pravcu razbijanja odnoseprevagu nad potrebom za državnim jedinstvom.

Središte grada bio je hramski kompleks s dominirajućom građevinom četvorougaone osnove zigurat – najkarakterističnije arhitektonsko ostvarenje u Sumeru, na čijem se vrhu nalazio grad posvećen glavnom gradskombožanstvu, a služio je i kao zvezdarnica. Zigurat je veštački stvoren glinasti brežuljek poduprt zidovima odnepečene opeke u geometrijskim oblicima i on se uzdižena nekolikoterasastih zaravni. Na najpoznatijem ziguratu u Uruku dugo belo stepeništepenjalo se prema vrhu građevine stvarajući tako utisak vernicima da se penju kanebu. Za razliku od egipatskih piramida i njihovom posmrtnom funkcijom zigurat je imao da poslužikao ogromni oltar i trebao je da omogući silazak božanstva sa neba i da ovdeboravi

Najčuveniji međuziguratima bila je Vavilonska kula^[1] ali je ona u potpunostirazorena ali jedan mnogo stariji primerak sagrađen je pre 3.000 godine p. n. e.prema tome je nekoliko vekova stariji od prvih piramida i sačuvao se u Varkimestu gde se nalazio sumerski grad Uruk. To je breg čije su strane pojačanemesivnom oplatom od opeke i položene su u kosini a dižu se do visine od 12metara. Svetište je nazvano „Beli hram“ jer je bilo od okrečenih opeka.Zidovi su rasčlanjeni ispustima i udubljenjima i odaju monumantalnu građevinu..Glavna prostorije ili cela u kojoj se prinose žrtve pred statuom boga je uskadvorana koja se pruža čitavom dužinom hrama i ima niz manjih prostorija sastrane Glavni ulaz nije na jednoj od užih strana kako bi se to očekivalo takoda vernik da bi ušao u ćelu morao da obiđe što više uglova^[1]. Put koji m je išlaprocesija podseća na spiralu. Ovakav prilaz u lomljenoj osi je osnovnakarakteristika mesopotamske verske arhitektura. Tokom sledećih perioda zigurat je bio tako razrađen daliči na kulu tako da se građevina uzdiže na nekoliko spratova. Slika boga kojemje bio posvećen Beli hram je izgubljena a to je verovatno bio Anu bog neba.

U sumerskimgradovima-državama sve zemaljsko smatrano je vlasništvom bogova. Najviše zemljepripadalo je vladaru, a zatim hramovima. Ostali stanovnici (seljaci, zanatlije)bili su samo korisnici zemlje. Stanovništvo se u osnovi dijelilo na vladajućisloj, u koji je uz vladara i vjerodostojnike spadalo svećenstvo i činovništvo,te na seljaštvo izanatlije. Robova je bilo malo i poticali su iz ratnih pohoda,a pripadali su isključivo vladaru ili hramovima.

Za izradu građevina stari Egipćanikoristili su trsku, drvo i nilsko blato. Krov jeravan ili zasvođen. Ponekad su umesto trske korišćene i asure koje su stavljane između drvenihnosača i dodatno ojačavane snopovima trske. Nilsko blato je mešano sa vodom iuz dodavanje peska, slame, raznih biljnih otpadaka, pravljen jećerpič, kojije u kalupima sušen do nedelju dana. Ćerpič je bio veoma čvrst, posebno onaj sadodatkom slame. Da bi se postizala stabilnost na spoljašnje zidove sudodavane niše i pilastri.

Elementi ugrađeni u arhitekturugrađevina su:

§ korniš

§ torus

§ hekeru friz

Torusi čine uglove konstrukcija, akorniš predstavljaju slobodni krajevi konstrukcije.

Od kamena se koristi krečnjak, a od novog carstva i peščar i granit, posebno za pragove, nadvratnici, zablokiranje prolaza u piramidama, za oplatu zidova,dovratnike, nekada lažna vrata, sarkofage.

Kamena se u arhitekturu uvodi od 1.dinastije, a prva građevina u celosti izgrađenaod kamena je Džoserova piramida, gde su od ćerpiča idrugih trošnih materijala, niše i pilastri.

Veliki kameni blokovi se koriste od 4dinastije i faraona Snofrua. Izbor alata i tehnike obrade zavisioje od vrsta kamena koji je korišćen. Za meki kamen (krečnjak, peščar) koristese bakarne testere uz dodatak abrazivnog kvarcnog peska ili dleta ili maljeviod drveta ili tvrdog kamena, a za tvrdi (granit, kvarcit, diorit) - maljevi, dleta i glačanje drvenim alatkama.

Pilon je uvek uz dve kule kosih spoljnih zidova nagnutnih ka unutra, između njihje kapija. Prva pojava pilona se vezuje za srednje carstvo, ali je ovo tipičnaforma novog carstva.

Dekoraciju pilona čini motivodražavanja harmonije kroz pobede nad neprijateljem. Fasadu pilona čine udubljenje za štapove za tegove. Ispred pilona je često obelisk ili statue vladara.

Obelisk je kameni stubac sa piramidalno oblikovanim vrhom koji se zove piramidion.

Drveni stubovi se javljaju u sakralnoj i u hramovskoj arhitekturi.

Hram je mesto iskazivanja poštovanjabogovima, mesto gde kralj održava maat.Palata i hram imaju ritualni značaj,paralela između arhitekture palate i hrama, izraz dnevnog političkog ireligijskog života elite.

Cilj jednostavnih predinastičkihsvetilišta u dinastičkom periodu su razvile dva osnovna tipa hrama:

§ hramovi za kult bogova

§ posmrtni hramovi

U ranodinastičkom periodu hramovibogova su manji i ne tako impresivni, mahom građeni od ćerpića i zato su retkoočuvani. Od novog carstva, kraljevski posmrtni haramovi su po obliku i funkcijislični hramovima bogova.

Hramovi su često međusobnopovezani alejom, a unovom carstvu su povezani sa palatom, okruženi su zidovima od čerpića i kamenasa nekoliko kapija. Orijentacija hrama je teorijskiistok-zapad, u praksi upravno na Nil. Osa kretanja hrama je pravac od ulaza uhram do svetilišta.

Razlikujemo sledeće delove hrama popravcu kretanja (najčešće u novom carstvu):

§ ulaz (kapija i pilon)

§ dvorište (obično sa tremom)

§ jedna ili dve hipostilne dvorane

§ predvorje

§ svetilište.

Hramovski kompleks uključuje još ipristanište, aleju sfingi i sveto jezero.

Modeli iz srednjegcarstva su kuće za dušu Ka. Primeri ove arhitekturesu kuće iz Amarne, vile iz 18. dinastije. Sastoje se iz centralnog dvorištaoko koga su grupisane druge pomoćne prostorije, spavaće sobe, ulaz nije biodirektno sa ulice, već se prvo nailazi na predvorje

Deir el Medina je radničko naselje sagrađeno u 18. dinastiji sa tipskimgrađevinama. Sastoje se od jedne prostorije čija namena nije jasna, mogla jeslužiti za kult ili spavanje, potom sledi glavna soba, pa spavaća soba, ispodpoda je neka vrsta ostave, pa kuhinja (bez tavanice) koja se naslanja na zidnaselja. Ispod zida naselja postoji još jedan podrum.

Grobnica jemesto posmrtnog kulta vlasnika grobnice i eventualno drugih članova njegoveporodice, a u nekim periodima i šireg domaćinstva. Takođe je i mesto koje delijedan od drugog sveta, prebivalište pokojnika, koje sadrži sve što obezbeđujezadovoljenje potreba na drugom svetu. Grob i grobnica obezbeđuje zaštitu tela.

Telo koje je bilo mumificirano ili prikazipokojnika su neophodni za Ka. Ka ježivotni element, energija. U sebi čuva sve ljudske osobine i to je besmrtnasnaga čoveka, koja traži materijalnu podlogu, koja je otelotvorena u mumiji, skulpturi, reljefu. IMa zaštitničku ulogu. Ka je neraskidivovezana za čoveka i ne napušta ga posle smrti.

Osnovne potrebe pokojnika sezadovoljavaju dnevnim, koji se prinose u okviru dnevno obavljanogposmrtnog kulta itrajnim prilozima koji predstavljaju inventargrobnice.Potrebe pokojnika se mogu zadovoljiti na više načina i po pravilu istovremeno:konkretnim prilozima, predstava pokojnika za žrtvenim stolom, predstavljanjeili imenovanje priloga u žrtvenim listama, prikaz priloga u okviru scena udekoraciji grobnica, modeli priloga.

Obezbeđivanje održavanja kulta se možeostvariti i na magijski način i to pomoću prikaza kulta ineophodnih predmeta, modelima kultnog prostora i predmeta.

Prve grobnice su bile mastabe - grobnice ukopane u zemlju sakarakterističnom trapezastom humkom na površini. Podzemni deo se sastojao izmanje ili više komplikovanog lavirinta - bar dve grobne prostorije - prava ilažna. To se radilo u pokušaju da se zaštiti od pljačkaša grobova, koji supostojali i u to vreme. Često je skulptura preminulog uzidavana u nišu u zidusa prorezom za oči da bi mogla da posmatra eventualne uljeze. Postavljanjemviše mastaba jednu na drugu je nastala prva stepenasta piramida - grobnica kralja Zoseraili Džozera, izgrađena oko 2500.g.p. n. e. Ona jeveoma značajna sa stanovišta istorije umetnosti jer nam je poznat njengraditelj - prvi umetnik čije je ime zabeleženo. Zvao se Imhotep. Manje od jednog veka kasnije počeloje zlatno doba piramida. U kompleksu u Gizi kod Kaira između 2570. i 1500. suizgrađene najmonumentalinije piramide u istoriji. Najveća i najstarija jeKeopsova piramida još Starom veku proglašena jednim od [[Velike piramide|sedamsvetskih čuda]. Kompleks čine i Kefrenova i Mikerinova piramida. Piramide subile obložene uglačanim kamenom sa pozlaćenim vrhovima. Ta obloga se sačuvalajoš samo na Kefrenvoj piramidi. U kompleksu su se nalazili hramovi i palate ačuvala ga je velika Sfinga.

Tokom Srednjeg carstva, usled opštedekadencije, ni grobnice se više ne prave monumentalno, a tokom Novog ukopanesu u stenu.

Grobnica kraljice Hatšepsut oko 1480. godine p.n. e. (Deir-el-Bahari, Egipat), sagrađena je uz kamenu liicu sa trikamena dvorišta sa kolonadama ipovezana rampama, kojasu vodila do male kultne prostorije ukopane u steni. Ovaj izuzetni spoj prirodei arhitekure podseća na komplekse iz Starog carstva, kao što je kompleks u Gizi, alise ovde umesto piramide nalazi breg.

Amonov hram u Luksoru,1390-1260.godine p. n. e. posvećen Amonu,njegovoj ženi Mut isinu Khonsuu. Hramje zidan više od jednog veka, a počeo je da ga gradiAmenhotep III. Kroz masivnu kapijuulazi se u prvo dvorište, zatim kroz dvoranu sa stubovima (hipostil) udrugo dvorište, pa u još jednu hipostilnu dvoranu, pa tek onda u hram. Čitavkompleks je zaštićen od spošašnjeg sveta debelim zidom i ostavlja utisakmističnog i zastrašujućeg.

Tutankamonova grobnica, (oko1360. godine p. n. e.) nalazi se u dolini kraljeva, u Luksoru. Pronađena neopljačkana 1922. godinei jedina je faraonska grobnica otkrivenau prvobitnom stanju.

Može se izdvojiti pet osnovnih tipovagrobnice, a to su grobna jama, mastaba, piramida, grobnice u steni,građena kapela.

Grobna jama je jednostavna, javlja sevrlo rano i pokazuje neke elemente arhitekture. Grobne jame su zidane,a zidovi su obloženi drvetom.

Mastabe postaju forme grobnice koja sekoristi za privatna lica početkom starog cartva. Imaju tri bitna elementa

§ Nadzemnu strukturu koji po

                                           ARHITEKTURA

Arhitektura u užem smislu je nauka i umetnost planiranja iizgradnje zgrada, dok se za uređenje krajolika čiji deoje i okolina brine se pejzažna arhitektura. Čovek koji se ozbiljno baviarhitekturom zove searhitekta. Pojam "arhitektura" koristi se i za opšti ustroj složenihstvari, npr. informatička arhitektura. Takođe se koristi za proizvode arhitektonske djelatnosti, npr. arhitektura Novog Beograda.)

                                       Istorija arhitekture

Najstariji teksto toj grani ljudske djelatnosti jest De Architectura latinskogautora Vitruvija, koji kaže da se arhitektura zasniva na skladu iravnoteži tri načela: Ljepote (Venustas), Čvrstine (Firmitas) iKorisnosti (Utilitas).

§ Praistorija

§ Egipatska arhitektura

§ Sumerska arhitektura

§ Persijska arhitektura

§ Antička Grčka

§ Antički Rim

§ Ranohrišćanskaarhitektura

§ Romanika

§ Gotika

§ Renesansa

§ Barok

§ Klasicizam

§ Istorizam

§ Secesija

§ Moderna

§ Postmoderna

Određeni pojmovise stalno ponavljaju i na nov način realizuju pri projektovanju građevina,nezavisno od stila i epohe.

§ Prostor: Definicija, dimenzije, položaj, realizacija iformalno oblikovanje prostora su najbitniji zadatak arhitekture.

§ Forma: Oblik arhitektonskog dela, njegova skica, forma iveličina, su aspekti koji nisu jednostavno izvedeni iz funkcije. Nacrt nikadanije direktna posledica zadanih parametara. Tu postoji uvek komponenta estetskei formalne organizacije. Kako će građevina izgledati iz određenog ugla? Kojeboje i materijali su najpogodniji? Sve ovo leži u domenu projektanta-umetnika.

§ Funkcija: Dobro funkcionisanje jedne građevine je osnovnasvrha arhitekture. Ovo podrazumeva tehničko funkcionisanje arhitektonskog delau praksi, ali i estetske i druge funkcije koje ono treba da ispuni. Arhitekturaje jedna od retkih umetnosti (uz dizajn), koja pored estetske vrednosti ima i upotrebnuvrednost, i stoji uvek na razmeđi umetnosti i funkcije.

§ Poruka: Nacionalna biblioteka Francuske ima formu 4zaklopljene knjige i time daje poruku o svojoj nameni. Komanda Ratnogvazduhoplovstva u Zemunu podseća na avion i takođe daje poruku o svojojfunkciji.

§ Veza sa okolinom: Idealizovan primer arhitekture je nacrt građevine,koji se na više načina može uklopiti u svoju realnu okolinu. Ovo se postiže, naprimer: različitim formama, izborom boja i materijala.

§ Značenje: Svaka građevina ima individualni iskaz i karakter,koji se pokazuje kroz oblik, funkciju ili organizaciju.

§                                            

Arhitektura dodirujemnoga područja - matematiku, razne umetnosti, tehnologiju, zanate, društvene nauke, politiku itd. Filozofija je posebno popularna - štaviše, čestose spominje "filozofija" arhitekte kad se govori o njegovim metodama. Racionalizam, empirizam, strukturalizam, poststrukturalizam i fenomenologija neke su filozofske škole koje suuticale na arhitekturu.

Razlika između arhitekture i građevinarstva često je bila predmet kontroverze. Nikolaus Pevsner, evropski istoričar iz prve polovine 20. vijeka, rekao je: "Garažaza bicikle je građevina, katedrala u Linkolnu je arhitektonsko djelo".Danas je razlika prilično nejasna. Bernard Rudofski je u slavnom djelu"Arhitektura bez arhitekata" svrstao u arhitekturu čitav nizgrađevina koje su oblikovali amateri. Što se više vraćamo u prošlost, to jeveće slaganje oko onoga što spada u arhitekturu, s obzirom da vrijeme izoštrirazlike.

Ako poput Vitruvija smatramo da je arhitektura sva dobra izgradnja, znači li to da lošaarhitektura ne postoji? Kako bi se problem riješio, pogotovo s obzirom naveliki broj građevina u današnjem svijetu, možemo definisati arhitekturu kaoono što rade arhitekte. Tako bi se naglasak stavio na razvitak arhitekture iarhitekata.

Ranije se smatralo kako je arhitektura umjetnost, a građevinainženjerstvo. Danas je takva podjela neodrživa, jer koliko je svaka građevinajedinstvena, toliko više dolazi do izražaja nužnost saradnje inženjera i arhitekata,koliko je važna čvrstoća i sigurnost građevine, toliko je bitna njenafunkcionalnost i estetika, a sve u svrhu korisnosti i uputrebljivosti kaokonačnog cilja. Danas se pojam arhitektura najviše odnosi na visokogradnju(zgradarstvo), dok je pojam građevina vezan za niskogradnju (mostogradnja,hidrotehnika, saobraćajnice i sl.). Građevinarstvo obuhvata i jednu i drugu.

Ako se, prema Radomiru Vukoviću (osnivaču časopisa KvadArt): "Dizajnrazlikuje od umetnosti u tome štoumetnik za svoje delo odgovara samo sebi, a dizajner sebi i naručiocu."(citat), onda se, prema Ranku Tomiću: "Arhitektura razlikuje od dizajna potome što dizajner za svoje delo odgovara sebi i naručiocu, a arhitekta sebi,naručiocu, korisniku i društvu." (citat). Ta se razlika vidi i po zakonimakoji pokrivaju područjegrađevinarstva.

Arhitekturaobuhvata veliko područje, od planiranja i izrade dijelova do izgradnje kuća,luka, gradova, pa i čitavih regija. Zato bismo je mogli podijeliti u ovesegmente:

§ urbanizam

§ vrste arhitekture

§ arhitektonski stilovi

§ istorija arhitekture

§ arhitektonske škole

§ slavne arhitekte

§ zaštitagraditeljskog nasleđa

Nemanjići su srednjovekovna srpska dinastija koja je najduže vladala Srbijom. Dinastija je nazvana po Stefanu Nemanji, osnivaču dinastije koji je povezan saVukanovićima po muškoj liniji i sa Vojislavljevićima po ženskoj liniji. U dinastiji ima jedanaest vladara, s tim što se dinastija nastavlja bočnom, ženskom linijom u dinastiju Lazarevića, a kasnije i Brankovića, koji vladaju delom Srba do prve polovine šesnaestog veka.

Dinastija je dala jedanaest vladara, koji su vladali Srbijom od (1166)1168. do 1371. godine: Vladari:

Prica broj 1: 

Ljubimac predmeta 

Pošoj sam da se upišem za u Učiteljsku školu preko prijamnog ispita pretkodno. Ušo sam u autobus koji je bio upaljen. Autobusom putujući tako pogledjivao sam okolinu oko sebe. Posle pola sata truckajući se na sedištu autobus je prispeo na železnickoj stanici. Tu sam uvideo još svoji drugovi koji će se upišu za u Učiteljsku. Svi smo se penjali u voz udjemo u prvi kupej kada tamo sedi jedan čovek sa džakom od prtenu konoplju i jednoga maloga zečića. Ne obraćajući pažnju na našoj galami mali zečić poče skakuće po kupeju i vikati mi smo se smejali. Ovu školu koju sada pogadjam dosta je lepša i poukrašenija od onu sto sam tamo pogadjao. Ja marljivo učim i postao sam ljubimac svih predmeta. Pre neki dan saznao sam da mi je drugar bolestan i pristao daga posetim. Iako sam bio zuazet poljskog rada, ipak sam pristao po odluci. Putujući tako pored puta vrabci su cvrkutali, a ptice su pevali na zelenim grančicama pod sjajnim sunčevim zracima tako idući mome drugu. 

Prica br.2: 

O božanskoj komediji 

Ovu komediju napisao je najveći pisac Danta Alegorija. Ona se zove ili nosi naziv Božanstvena zato što Dant moro da dobije božansko nadaknuće da bi mogo da prodje kroz pakao da ne izgori ili padne u neki kazan sa vrelu vodu pa da se ispari pa da ga posle neprime u raj gde ga tamo čeka njegova devojka koju je on strašno mnogo volo pa možda neće da joj se zasvidja koja se zvala Beatrica, ako ima rane na licu i na rukama koje je on nju voleo pa i ona njega pa što sada da mu se ljubav pokvari. Ova knjiga se zove još i komedija zato sto je to što pisac piše izmišljeno i što mi to neverujemo pase smejemo kada čitamo što tu piše. Da napiše ovu komediju nagovorijo ga je njegov prijatelj Virgilia, on je pisao sonete Lauri i ne boli joj samo dušu kao Daneta već i oči i kosu i vidi je kako se vozi u čamac pa se plaši da se ne prevrne. Vodi ga na onaj sveti i tamo nadju papu kako visi na glavačke na dole koji je tada živeo u Rimu na Tibar, reku zelenu i pljačkao seljake koji nisu imali šta da jedu pošto im je sve uzimao ovaj papa i drugi buržujci. Odavde mi može da izvedemo zaključak kako je Alegorija bio napredan i mrzeo sve gazde tiranine i razne druge kapitaliste kao što ih i mi isto tako mrzimo i mrzećemo ih i neće se ugledamo na njima već ćemo marljivo učimo i izgradjivati zemlju i drugi svesni objekti." 

Prica br.3:

Cerkino pismo

Dragi roditelji!
Vec 3 meseca je proslo kako sam na
fakultetu a jos vam nisam pisala.
Stidim se zbog toga, ali vam obecavam, da
cu sve to sad nadoknaditi!
Ali pre nego sto nastavim sa pisanjem ovog pisma, molim
vas, sedite! Nikako nemojte dalje citati ovo pismo stojecki!

Vec su mi skoro potpuno zacelile opekotine i vec sam se
skoro
potpuno oporavila od soka sto sam morala da skacem sa
cetvrtog sprata. Provela sam samo 2 nedelje u bolnici, vid
mi se vec skoro u potpunosti vratio a i povracam samo jednom
nedeljno.
Posto sam pozar izazvala sama, moracemo univerzitetu
da platimo 350.000 odstete, ali to nije nista, jer je
glavno da sam ostala ziva. Imala sam srecu, jer je covek,
koji stanuje preko puta, primetio sta se desava i pozvao
vatrogasce i hitnu pomoc. I posetio me je u bolnici, a
posto nisam imala gde da odem (moja soba je u potpunosti
izgorela), bio je tako ljubazan i ponudio mi da predjem kod
njega. Ima
jednosoban stan, ali nam je zato sjajno. Inace, on je
dvaput stariji od mene,
ali ludo smo se zaljubili jedno u drugo i planiramo da se
vencamo. Jos se nismo tacno dogovorili kada, ali hteli
bismo da se vencanje odrzi pre nego sto se na meni
primete tragovi trudnoce. Uistinu, dragi moji, bicu majka!
Znam, da jedva cekate trenutak, kad cete postati baba i
deda, i potpuno sam ubedjena da cete bebice (jer cekamo
trojke) primiti sa onoliko ljubavi, sa koliko ste mene
okruzivali kada sam bila mala. Jedina stvar, koja trenutno
odlaze nasu svadbu, je da je moj verenik pokupio negde
neku odvratnu infekciju. Zbog toga smo oboje opet u
bolnici, jer sam i ja to dobila, ali sada nam je mnogo
bolje
zahvaljujuci antibioticima, koje dobijamo intravenozno.
Doktori ovu bolest nazivaju sifilis, ili tako nekako.

Znam, da cete mog supruga docekati sirom rasirenih ruku, i
uskoro ce postati deo nase porodice. To je veoma drag
covek, i uprkos tome sto nema zavrsenu osnovnu skolu veoma
je ambiciozan.
Naravno, on je druge veroispovesti, ali znam da ste vrlo
tolerantni, pa vam nece smetati ni to sto je tamnije
puti. Sigurna sam da cete ga voleti bar onoliko koliko ga
ja volim!!! Posto je priblizno vasih godina, slagacete se
vrlo dobro,narocito kad se preselimo kod vas (jer je nas
stan suvise mali za toliko ljudi). Cini mi se da su i
njegovi roditelji cestiti ljudi, njegov otac je poznati
svercer narkotika iz Afrike, odakle je poreklom i moj
buduci...
Tako, sada, kada sam vam sve opsirno opisala, mislim da
je vreme da vam priznam da mi nije izgoreo stan, tako da
mi nije nista, nisam ni bila u bolnici, nemam ni verenika
ni sifilis, niti nikakvog crnca. Istina je ta, da sam pala
iz matematicke analize i makroekonomije, a iz informatike
sam se provukla, pa sam htela da vam pokazem da na ovom
svetu postoje i gore stvari od ovih!

Ljubim vas,
vasa cerka

Prica br.4:

Zaposlila se plavusa kao cistacica u nekom velikom trgovackom centru. Sef joj na odlasku kaze:
-Nemojte zaboraviti da ocistite i pod lifta!
-A, jel' na svakom spratu?!

Zaustavlja policajac plavusu koja je mrtva pijana:

-Razlog za vasu saobracajnu nezgodu je alkohol!
-Uh, dobro je, pomislila sam da sam ja kriva!

Sakupile se trideset hiljada plavusa na stadionu, da daju podrsku plavusi koja ce dokazati da plavuse nisu glupe.Predsednik komisije pita je:

-Koliko je 2+2?
Plavusa:-Pet!
-Nije tacno!
Trideset hiljada plavusa:_Dajte joj sansu, dajte joj sansu...!
-U redu, koliko je 2+2?
Plavusa:-Tri!
Nazalost nije tacno!
Trideset hiljada plavusa:-Dajte joj sansu ,dajte joj sansu...!
Treci i posljedni put, koliko je 2+2?
-Plavusa:=Cetiri!
Trideset hiljada plavusa:- Dajte joj sansu, dajte joj sansu...!

Ulazi plavusa u prodavaonicu, te pita:

-Imate li naocale?
-Za sunce?
-Ma ,jok bre za mene!

Pita mucavac plavusu:

-Iiiizviiinite gde sssse naaalaaziii ssskolaa za mmmucaaanjeee!
-Sta ce ti skola bre super mucas!

-,,Nevina sam,dece mi!!! ''

- Da je ne bi gledali kroz kljucaonicu!

* Pa nemam ni jednu, ali hoću da posejem nekoliko.....

Pre operacije pacijent sav nervozan. Doktor ga pita:
-Sta ti je covece?
A ovaj ce:
-Doktore, ovo mi je prva operacija.
-Pa mož mislit, i meni je!

 Šta možeš da skineš sa gole medicinske sestre?

- Dežurnog lekara.

 Bakica došla kod doktora s neugodnim problemom.

• Oktobar 2010 [29]

• Smesne price [2] 
• Moda [4] 
• Arhitektura [5] 
• Kultura [1] 
• Istorija [14] 
• Vicevi [3] 

• Vinca-slike
• Odeca-slike
• Obuca-slike
• Stari vek
• Praistorija
• Lepenski vir
• Kultura Vince
• Vicevi o Perici
• Smesne price sa poukama
• Kultura